IT prekvalifikacija u Srbiji - šta donosi program obuke i kako proći selekciju

IT prekvalifikacija u Srbiji - kompletan vodič kroz program, testiranje i realne šanse

Poslednjih godina jedna od najčešćih tema na domaćim forumima, društvenim mrežama i među ljudima koji razmišljaju o promeni karijere jeste prekvalifikacija u IT sektor. Državni program, osmišljen kako bi brzo obezbedio nove talente na tržištu rada, privukao je hiljade prijava. Mnogi su prošli kroz prvi krug online testiranja, neki su se našli na rang listi, a samo manji deo uspeo je da dođe do obuke i prakse. U ovom tekstu ćemo detaljno, bez imenovanja konkretnih škola ili pojedinaca, razložiti ceo proces, od prijave do potencijalnog zaposlenja, i dati odgovore na najčešća pitanja koja su se pojavila među kandidatima.

Šta tačno podrazumeva IT prekvalifikacija?

Reč je o kratkoročnom pilot programu koji finansira država u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Cilj je da se ljudima različitih obrazovnih profila - često bez ikakvog IT predznanja - pruži prilika da savladaju osnove programiranja i steknu sertifikat koji bi im otvorio vrata za praksu i posao. Program je koncipiran tako da obuka traje između tri i šest meseci, uz planiranih 250 časova nastave i oko 160 časova prakse, dok je dodatnih 250 sati predviđeno za samostalan rad polaznika.

Međutim, već na prvi pogled mnogima je postalo jasno da je reč o veoma intenzivnom tempu. Za potpune početnike, koji do tada nisu napisali nijednu liniju koda, savladavanje objektno-orijentisanog programiranja, radnih okvira (frameworka) i naprednih koncepata u svega nekoliko meseci deluje gotovo nemoguće. Upravo ta sumnja provlači se kroz većinu iskustava učesnika prvih pilot grupa.

Proces selekcije - od prijave do konačnog odabira

Selekcija kandidata sprovedena je u dve faze. Prva faza je podrazumevala masovno online testiranje, dok je druga faza obuhvatala dodatne testove, razgovore i konačan odabir od strane organizatora obuke. Broj prijavljenih u jednom od ciklusa dostigao je i 12.000, dok je broj mesta u prvom krugu bio ograničen na svega 700-900 polaznika. Već taj odnos pokazuje koliko je konkurencija bila velika.

Prva faza - online test

Prvi krug se sastojao od niza testova koji su se radili od kuće, preko posebnog portala. Svaki kandidat dobio je link i PIN kod, a testiranje je vremenski bilo ograničeno na nekoliko dana. Redosled testova bio je strogo definisan: prvo se radio test iz engleskog jezika, koji je bio eliminacioni - ukoliko se ne pređe prag od 11 poena, kandidat automatski ispada i ne može da nastavi sa ostalim delovima. Nakon engleskog sledili su logički testovi, numerički nizovi, zadaci sa rotacijom brojeva, sinonimi i antonimi, matrice sa simbolima, kao i test profesionalne orijentacije i upitnik ličnosti.

Iskustva kandidata ukazuju da su najteži delovi bili numerički nizovi (gde je trebalo uočiti obrazac za veoma kratko vreme) i zadaci sa kvadratima i znakovima koji su zahtevali vizuelizaciju i radnu memoriju. Posebno frustrirajući bio je deo u kome se tražilo da se za svaki zadatak odabere najbolje, drugo najbolje i najgore rešenje - tu su se mnogi pogubili, jer su greške nosile negativne poene, pa je bilo rizično nagađati.

Na kraju testa svaki kandidat dobijao je sirove rezultate (broj poena po pojedinačnim testovima) ali ne i ukupan rang. Završni upitnik ličnosti, sa 144 pitanja, mnogima se učinio iscrpljujućim - postavljan je na samom kraju, kada su koncentracija i strpljenje već bili na minimumu. Pitanja su se ponavljala, a odgovori su se merili kako bi se utvrdio psihološki profil: savesnost, tolerancija na stres, inicijativa, saradnja, samokontrola i mnoge druge osobine.

Rang lista i prvi šokovi

Nekoliko dana nakon završetka testiranja objavljivana je rang lista. Ona nije prikazivala apsolutni broj bodova, već procenat u odnosu na najboljeg kandidata (on ima 100%). Tako je onaj ko je osvojio najviše poena dobio skor 100%, a svi ostali su prikazani sa procentom koji pokazuje koliko su bili uspešni u poređenju sa njim. Na primer, kandidat na 650. mestu mogao je imati rezultat „bolji od 82% kandidata”. Uz to, detaljni rezultati - po oblastima sposobnosti, interesovanjima i radnim stilovima - bili su dostupni preko linka iz mejla.

Veliko razočaranje izazvalo je saznanje da se broj mesta smanjio u odnosu na prvobitna obećanja. Očekivalo se 900 polaznika, a na kraju je u drugoj fazi ponuđeno 700 mesta, pri čemu je za Beograd izdvojeno 490, za Niš 80, za Novi Sad 45, a ostatak za manje gradove. Mnogi kandidati iz unutrašnjosti ostali su zbunjeni ovakvom raspodelom, jer su se nadali podjednakoj dostupnosti obuke u celoj zemlji.

Druga faza - izbor škole i dodatna testiranja

Kandidati koji su se plasirali među prvih 2000 dobili su priliku da popune listu želja sa tri ponuđena kursa i škole. Svaki organizator obuke (fakulteti, privatne škole, klasteri) imao je svoj način selekcije: neki su zadržavali samo online testove sposobnosti, drugi su uvodili motivacioni upitnik ili pismeni test iz digitalne pismenosti i logičkog razmišljanja. Treći su, pak, pozivali na razgovore licno ili preko video-poziva, često na engleskom jeziku.

Ono što je zbunilo mnoge jeste da su se škole birale pre nego što su kandidati znali tačan raspored časova, dinamiku obuke i uslove. Zbog toga je odabir prve želje podsećao na lutriju - oni koji su se opredelili za veoma popularan kurs (recimo JavaScript sa samo 60 mesta) lako su mogli da ostanu bez poziva, dok su neki drugi, manje atraktivni kursevi ostajali poluprazni. Bilo je i onih koji su dobili poziv naknadno, jer su se prvobitno odabrani kandidati povukli kada su shvatili da ne mogu da usklade posao ili studije sa svakodnevnim osmosatnim terminima.

Kritike, sumnje i kontroverze

Tokom celog procesa nije nedostajalo negodovanja. Najviše primedbi odnosilo se na sledeće:

1. Online test ne meri sposobnost za programiranje. Mnogi smatraju da logički testovi, numerički nizovi i psihološki upitnici ne pokazuju da li će neko biti dobar developer. Posebno su oštri komentari bili upućeni na račun testa ličnosti - kandidati su se pitali kako neko na osnovu odgovora o umetničkim interesovanjima ili spremnosti da pomogne kolegama može da proceni podobnost za IT sektor.

2. Netransparentan izbor i sumnje u nameštanje. Činjenica da se prvi na rang listi prikazuje sa 100%, a da su svi ostali relativno poređani, otvorila je prostor za teorije o netransparentnosti. Neki su tvrdili da se broj bodova ne vidi, već samo procenat, što onemogućava nezavisnu proveru. Takođe, pojavile su se priče o tome da su u pilot fazi neki kandidati naknadno ubacivani, a rang liste pomerane. Zvaničnih dokaza za to nema, ali nepoverenje je ostalo.

3. Obuka nije dovoljna za posao. Iskusni programeri ističu da se za samo 3-4 meseca ne može postati junior, a kamoli neko ko može samostalno da radi na projektima. Čak i oni koji su prošli slične kurseve kažu da je posle obuke potrebno još mnogo meseci samostalnog učenja da bi se dobila osnovna samostalnost. Pojedine firme na oglasima za početnike traže poznavanje rekurzije, AJAX-a, testiranja jedinica koda i radnih okvira - stvari koje se na kratkim kursevima jedva i dotaknu.

4. Praksa često samo na papiru. Iako je prvobitno planirano da 75% polaznika dobije praksu, u realnosti su mnoge škole obezbedile mesta za manje od polovine svojih polaznika. Oni koji su je i dobili, često su pričali o tome da ni neplaćenu praksu nije lako naći, jer poslodavci traže gotove developere, a ne početnike koje treba mentorisati.

Iskustva onih koji su prošli slične obuke

Iako identiteti ostaju anonimni, iz razgovora na forumima može se sastaviti slika šta se dešava nakon što se upadne u program. Jedan korisnik, koji je već imao osnove fakultetskog programiranja, opisao je trodnevne sedmične sesije na kojima se ubrzano prelazilo gradivo. Za totalne početnike bilo je gotovo nemoguće pratiti, jer se za jedan dan obrađivalo više tema za koje bi inače trebala barem nedelja dana. I sam je priznao da mu je poznavanje objektno-orijentisanog jezika pomoglo da se lakše snađe, dok su oni bez predznanja brzo zaostajali.

Drugi sagovornik, koji je učestvovao u državnom kursu finansiranom iz drugih izvora, naglasio je da mu je obuka bila korisna tek mnogo kasnije, kada je počeo da primenjuje naučeno na konkretnim projektima. Tokom samog kursa osećao se preplavljenim i frustriranim, i trebalo mu je dodatnih pola godine da gradivo „slegne”. Slično iskustvo imaju i oni koji su se prekvalifikovali uz pomoć kurseva online platformi - svi se slažu da je samostalan rad, uz nečiju mentorsku pomoć, presudan.

Samostalno učenje ili prekvalifikacija?

Paralelno sa programom državne prekvalifikacije, mnogi su krenuli putem samostalnog učenja. Besplatni i jeftini kursevi na globalnim platformama, knjige, video tutorijali na YouTube-u i projekti na GitHub-u postali su dostupniji nego ikada. Oni koji su odabrali taj put često ističu da su za iste pare koje bi dali kao participaciju (oko 100 evra) mogli da priušte nekoliko kvalitetnih online specijalizacija sa sertifikatom koji važi u svetu.

Ipak, postoji i prednost formalnog okvira - državni program nudi makar neku garanciju sistematizovanog pristupa, prisustvo predavača, eventualno praksu i, što je mnogima najvažnije, priliku da se povežu sa ljudima iz branše. Za nekog ko ne ume sam da se izbori sa izazovima potpuno samostalnog učenja, odlazak na organizovani kurs može biti motivacija da istraje. Problem nastaje kada se obuka pokaže lošije osmišljenom nego što se očekivalo.

Kako se pripremiti ako želite da učestvujete?

Ukoliko se nađete u sledećem krugu ili sličnom programu, iskustva dosadašnjih kandidata sugerišu nekoliko konkretnih saveta:

• Vežbajte logičke testove unapred. Numerički nizovi, matrice sa simbolima, pronicanje odnosa među pojmovima - sve je to veština koja se može izbrusiti.
• Engleski jezik nije težak, ali presudan. Eliminacioni prag je nizak, ali onaj ko padne, nema dalje. Osnovno poznavanje gramatike i vokabulara je dovoljno.
• Budite odmorni. Testiranje traje i do tri sata, sa kratkim pauzama. Koncentracija opada, a umor lako dovodi do grešaka na naizgled jednostavnim zadacima.
• Ne lažite na testu ličnosti, ali budite iskreni. Pokušaj da se odglumi željeni profil često bude kontraproduktivan - pitanja se ponavljaju i sistem detektuje nelogičnosti. Važnije je pokazati autentičan sklop osobina, jer one ne moraju nužno da vas diskvalifikuju.
• Pre odabira škole proučite program. Iako je teško doći do detalja, raspitajte se koliko god možete: trajanje, raspored, mogućnost prakse, obaveze u slučaju odustajanja (neke škole traže povraćaj celokupnog troška obuke, što može biti i nekoliko hiljada evra).
• Razmislite o kombinaciji sa samostalnim učenjem. Čak i ako upadnete na kurs, nemojte se oslanjati samo na njega. Paralelno radite na projektima, pitajte na forumima i vežbajte - tako će vam zvanična obuka biti samo jedan deo puta, a ne cela mapa.

Realne perspektive nakon obuke

Istina je da će se tek mali broj polaznika uspeti zaposliti odmah po završetku programa. IT tržište u Srbiji je dinamično i postoji potražnja, ali firme gotovo bez izuzetka traže prakticno iskustvo - makar i kroz volontiranje ili samostalne projekte. Junior pozicije neretko zahtevaju poznavanje više tehnologija i radnih okvira, kao i bar nekoliko kompleksnijih projekata u portfoliju. Kurs od tri meseca ne može da pruži taj nivo, osim ako kandidat već ne raspolaže solidnom osnovom i nastavi da svakodnevno uči i gradi.

Sa druge strane, program je mnogima poslužio kao vetar u leđa - neko je otkrio sklonost ka kodiranju i nastavio dalje, neko je stekao mrežu kontakata, a neko je dobio priliku da svoj hobi podigne na viši nivo. Čak i oni koji nisu prošli selekciju, a nastavili su sami, često kažu da je sam test bio dragoceno iskustvo jer su shvatili gde su im slabe tačke.

Zaključak - vredi li pokušati?

IT prekvalifikacija u Srbiji je projekt sa plemenitim ciljem, ali sa mnogo organizacionih mana i nerealnih očekivanja. Za pojedinca, odluka da se prijavi treba da bude vođena pre svega unutrašnjom motivacijom i spremnošću na dugoročan rad, a ne prividom brzog zaposlenja i visokih primanja. Online testiranje je samo prva od mnogih prepreka, a one se ne završavaju dobijanjem sertifikata - učenje tada tek počinje ozbiljno.

Ako ste neko ko već voli tehnologiju, spreman je da svakodnevno „zagreje stolicu” i ne traži instant rešenje, ovakav program može biti vredna odskočna daska. Ako, pak, očekujete da vam država obezbedi gotovu karijeru za nekoliko meseci, velike su šanse da ćete se razočarati. Kako god, svako novo znanje je korak napred - a put do programera je maraton, ne sprint.