Posna trpeza tokom Vaskršnjeg posta: vodič kroz post na vodi i ulju

Uvod u Vaskršnji post i smisao posne trpeze

Vaskršnji post je za pravoslavne vernike najstroži i najduži post u godini. Traje sedam nedelja, odnosno četrdeset osam dana, i predstavlja vreme telesnog i duhovnog uzdržavanja. U ovom periodu ishrana se menja iz korena: iz jelovnika se izostavljaju meso, mlečni proizvodi, jaja i sve namirnice životinjskog porekla, osim u danima kada je riba izričito dozvoljena. Upravo zato se posna jela ne svode samo na obaren krompir ili suve makarone, već na bogat i raznovrstan svet jela koja mogu biti i zasitna i ukusna, ako im se pristupi sa malo znanja i planiranja.

Suština posta nije samo u hrani. Mnogi duhovnici podsećaju da je uzdržavanje od mrsne hrane samo spoljašnji deo posta, dok je unutrašnji deo podjednako važan. To znači trud da se čovek uzdrži od ružnih misli, psovki, osuđivanja, preteranih želja i svega što opterećuje dušu. Zato se posna trpeza često opisuje kao prilika da se organizam odmori, a duh smiri. Ipak, praktično pitanje ostaje: šta jesti, kako spremati i kako izdržati ceo post bez osećaja gladi i monotonije.

U ovom vodiču biće reči o osnovnim pravilima posta, razlici između posta na vodi i posta na ulju, nijansama koje se tiču deklaracija i posnih proizvoda, kao i o brojnim receptima i idejama za doručak, ručak, večeru i poslastice. Cilj je da svako ko posti, bez obzira na iskustvo, pronađe korisne smernice i da mu Vaskršnji post ne bude izvor stresa, već period unutrašnjeg reda i spokojstva.

Osnovna pravila: šta znači post na vodi, a šta post na ulju

Kada se govori o postu, često se pravi razlika između posta na vodi i posta na ulju. Post na ulju podrazumeva uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla, ali je dozvoljeno korišćenje biljnih ulja, margarina biljnog porekla, maslina, orašastih plodova, semenki i svih namirnica biljnog porekla. Post na vodi je stroži: isključuje se i ulje, pa se jela spremaju kuvanjem u vodi, dinstanjem na malo vode, pečenjem bez masnoće ili jedu sirova.

U toku Vaskršnjeg posta prva i poslednja nedelja se tradicionalno poste strože, što za mnoge znači uglavnom post na vodi. U ostalim nedeljama, osim srede i petka koji su takođe strogi postni dani, najčešće se posti na ulju. Riba se tokom Vaskršnjeg posta jede retko, obično na praznik Blagovesti i na Cveti, ako padaju u dane koji nisu strasna sedmica. Ipak, ova pravila nisu potpuno ista za sve, jer blagoslov može biti prilagođen zdravstvenom stanju, poslu i okolnostima svake osobe.

Zato se preporučuje da se onaj ko posti prvi put posavetuje sa sveštenikom i traži blagoslov za način posta. Neki će dobiti blagoslov da poste na ulju tokom celog posta, drugi će moći češće da jedu ribu, treći će se opredeliti za blaži post ako im je organizam pod većim naporom. Važno je da post ne bude samom sebi cilj, već sredstvo unutrašnjeg osvećenja i discipline.

Planiranje posnih obroka i čitanje deklaracija

Najveći izazov za one koji poste nije odricanje od mesa, već skriveni sastojci životinjskog porekla u gotovim proizvodima. Zato je čitanje deklaracija tokom posta neophodna navika. Želatin se najčešće dobija od životinjskih kostiju, pa samim tim proizvodi sa želatinom nisu posni. Biljna zamena je agar agar, koji se dobija iz algi i smatra se posnim. Isto važi i za neke bombone, kremove, zele slatkiše i gotove kolače koji sadrže želatin.

Mleko u prahu, surutka u prahu, laktoza, kazein i mlečni protein su sastojci koji proizvod čine mrsnim, čak i ako je na ambalaži označen kao posan. Zato mnogi iskusni postači upozoravaju da posni keks, posna čokolada, posna pašteta ili biljni kačkavalj mogu sadržati mlečne komponente. Kada na deklaraciji piše da proizvod može sadržati tragove mleka ili jaja, to je najčešće zakonska napomena zbog proizvodnje na istim mašinama. Neki vernici takve proizvode smatraju prihvatljivim za post, dok se drugi strogo opredeljuju da ih izbegavaju.

Za one koji žele da budu sigurni, najbolje je birati osnovne namirnice: sveže povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orahe, semenke, pirinač, krompir, pečurke, suvo voće i prirodne začine. Tako se izbegava i zabuna i nepotrebna kupovina skupih posnih zamena sumnjivog sastava.

Doručak i užine tokom Vaskršnjeg posta

Doručak tokom posta može biti jednostavan, ali ako se dobro kombinuje, daje energiju za ceo dan. U danima na ulju odličan izbor su sendviči sa domaćim namazima, humusom, pasuljem izmiksanim sa limunom i belim lukom ili paštetom od tunjevine kada je riba dozvoljena. U danima na vodi prednost imaju voće, bademi, orasi, ovsene pahuljice sa toplom vodom, med, džem i hleb bez masnoće.

Ovsena kaša je tokom posta pravi saveznik. Ovsene pahuljice se preliju vrelom vodom, ostave nekoliko minuta, pa se zaslade medom ili šećerom. U njih se mogu dodati rendana jabuka, suvo grožđe, seckane suve šljive, cimet, mrvljeni bademi ili drugo sezonsko voće. Kaša je hranljiva, drži sitost i pogodna je i za post na vodi, jer ne zahteva ulje ni mleko.

Za užinu su dobri pečeni kikiriki, badem, lešnik, semenke bundeve, suvo voće, kokice pripremljene na vodi ili voćne salate. Kada je post na ulju, mogu se jesti i posne grickalice, ali je bolje da se ne preteruje sa prerađenom hranom. Voće i orašasti plodovi su hranljiviji i ne opterećuju organizam dodatnim aditivima.

Čorbe i supe: temelj zasitnog posnog ručka

Čorbe i supe su nezaobilazni deo posne trpeze, jer greju, hrane i mogu se pripremiti u većoj količini. Posna čorba od povrća se pravi tako što se na malo ulja proprži luk, doda šargarepa, celer, koren peršuna, pa nalije vodom. Potom se dodaju krompir, tikvica, paprika, karfiol, brokoli ili bilo koje sezonsko povrće. Začini poput soli, bibera, bosiljka, origana i svežeg peršuna daju pun ukus.

Pasulj, sočivo, grašak i boranija su odlične osnove za guste čorbe. Skoro svaka mahunarka može da se skuva na vodi sa povrćem i začinima, a da pri tome jelo bude potpuno posno i zasitno. U stroge dane jednostavno se izostavi zaprška na ulju, a gustina se postigne dodatkom sitno rendanog krompira, šargarepe ili kašike griza.

Riblja čorba se priprema od rečne ribe, luka, šargarepe, celera, aleve paprike i začina. Riba se skuva, očisti od kostiju, a zatim se vrati u jelo. Dodatak paradajza, malo sirćeta i svežeg peršuna daje pun ukus. Ova čorba je praktična za dane kada je riba dozvoljena, a može se pripremiti i od oslića, šarana ili drugih vrsta.

Salate i namazi: brz i zdrav deo posnog jelovnika

Salate su važan deo posta jer unose svežinu, vitamine i vlakna. Salata od crvenog kupusa i tunjevine se pravi tako što se kupus sitno isecka, prelije tunjevinom iz konzerve sa malo ulja, doda limunov sok, so, biber i svež peršun. Ovo jelo je ukusno, a u danima kada je riba dozvoljena može biti i glavni obrok uz hleb.

Vitaminska salata se pravi od zelene salate, crvenog kupusa, rendane kisele jabuke i šargarepe. Preliv se sastoji od maslinovog ulja, limunovog soka, sitno seckanog vlašca, peršuna, bibera i malo vode. Po želji se dodaje i druga zelena salata. Za dane na vodi preliv se može napraviti samo od limunovog soka, soli i začina.

Posni namazi su korisni za doručak i večeru. Namaz od krompira, šargarepe i kikirikija se pravi tako što se krompir, šargarepa, celer i luk skuvaju, izmiksiraju, pa se doda prepečeni mleveni kikiriki, susam, limunov sok, beli luk, senf i so. Ovaj namaz je hranljiv i može se čuvati u frižideru jedan do dva dana. Namaz od avokada se pravi gnječenjem zrelog avokada sa limunovim sokom, soli i biberom, a odličan je na tost hlebu.

Glavna jela: od soje, pečuraka, povrća i mahunarki

Najveći broj posnih jela nastaje upravo kombinovanjem povrća, mahunarki, žitarica i pečuraka. Soja je korisna namirnica, ali mnogi ne znaju kako da je pripreme. Sojine ljuspice potapaju se u vrelu vodu, dobro ocede i koriste kao zamena za mleveno meso. Sojini odresci se iseku na kocke, prokuvaju, a zatim dinstaju sa mnogo luka, šargarepom i krompirom. Tako se dobija sojin paprikaš, jelo koje je zasitno i prijatnog ukusa.

Krompirača sa sojinim ljuspicama se pravi tako što se krompir iseče na kolutove, pomeša sa potopljenim sojinim ljuspicama, začini vegetom, biberom i bosiljkom. Doda se malo brašna i aleve paprike, sve se sipa u đuveč, podlije vodom i peče u rerni oko sat vremena. Pečurke su takođe odlične u posnim jelima: rižoto sa šampinjonima, pita sa prazilukom i pečurkama, punjene paprike sa sojom i pirinčem, đuveč sa povrćem i heljdom.

Pasulj, grašak, boranija i sočivo se mogu spremati na klasičan način sa zaprškom na ulju, a u strožijim danima samo na vodi. Pasulj na vodi se kuva sa lovorovim listom, šargarepom i crnim lukom, a da bi bio gušći, može se dodati izrendan krompir. Grašak se kuva sa krompirom i šargarepom, a za kremastiji ukus može se dodati malo integralnog brašna razmućenog u vodi.

Punjene paprike se pune smesom od pirinča, šampinjona, praziluka i začina, a zatim se peku u rerni sa sokom od paradajza. Sarma sa šampinjonima i orasima se pravi tako što se luk i šargarepa proprže na ulju, dodaju se iseckane pečurke, orasi i po želji šolja pirinča. Listovi kiselog kupusa se pune tom masom, ređaju u lonac, preliju vodom i krčkaju na laganoj vatri.

Riba i morski plodovi u posnim danima

Iako se riba tokom Vaskršnjeg posta ne jede često, postoje dani kada je dozvoljena. Tada se od nje mogu napraviti raznovrsna jela. Oslić se može panirati u prezlama i pržiti na malo ulja ili na teflon tiganju bez ulja, uz prethodno premazivanje senfom. Fileti bele ribe se skuvaju u slanom prokuću, iseckaju na kockice i pomešaju sa posnim majonezom, kiselim krastavcima i povrćem za rusku salatu.

Dagnje na buzaru se spremaju tako što se na maslinovom ulju proprži crni luk, doda beli luk, lovorov list, biber i dagnje, pa sve nalije belim vinom i kuva desetak minuta. Posna riblja čorba se može pripremiti od oslića, šarana ili druge ribe, uz dosta povrća i začina. Uz ribu se obično služe krompir salata, blitva kuvana na ulju sa belim lukom ili posna pica sa tunjevinom.

Hleb, pite i peciva bez jaja i mleka

Hleb je osnova posne trpeze, ali treba voditi računa o tome da mnoga peciva u pekarama nisu posna, jer se premazuju masnoćom životinjskog porekla ili sadrže jaja i mleko. Najsigurnije je pripremati domaći hleb. Posni somun se pravi od brašna, vode, kvasca i soli. Testo se zamesi, ostavi da nadođe, a zatim ispeče na papiru za pečenje u dobro zagrejanoj rerni. Hleb može biti posut susamom, semenom lana ili suncokreta.

Posne pite su odličan izbor za ručak ili večeru. Pita sa krompirom se pravi od tankih kora, nadeva od izrendanog krompira, praziluka i začina. Kore se poprskaju vodom i uljem, na svaku drugu koru se stavi fil, pa se sve savije u rolnu i ispeče. Pita sa pečurkama i prazilukom, pita sa sojinim ljuspicama, pita sa jabukama, višnjama ili bundevom su takođe česte na posnoj trpezi.

Posne kiflice se mogu zamesiti sa kiselom vodom, uljem, brašnom, praškom za pecivo i soli. U testo se dodaje susam, mak ili se kiflice pune pekmezom. Kada se kuva na vodi, testo se mesi bez ulja, pleh se oblaže papirom za pečenje i kiflice se peku na umerenoj temperaturi.

Posne poslastice: na vodi i na ulju

Slatkiši su deo posta u kojem mnogi traže utehu. Posne poslastice mogu biti jednostavne i bez jaja, mleka i maslaca. Posna torta se može napraviti od posnog keksa, biljne pavlake, banane, kakaa i malo šećera u prahu. Keks se ređa u tepsiju, premaže kremom od banane i posnog šlaga, pa se sve hladi i seče na kriške.

Posna torta sa višnjama se pravi od tri kore od brašna, vode, kakaa, ulja, džema i sode bikarbone. Fil se skuva od višanja, šećera i posnog pudinga, a torta se preliva glazurom od istopljene posne čokolade. Posna oblanda sa šargarepom i orasima se sastoji od ušpinovanog šećera, rendane šargarepe, mlevenog posnog keksa i margarina. Vruća masa se premazuje preko oblandi, ostavi da se ohladi i seče na komade.

Za dane na vodi pogodne su kuglice od smokava, oraha, soka od pomorandže i šećera. Smokve i orasi se samelju, sjedine sa šećerom i sokom, pa se oblikuju kuglice. Pečene jabuke se izdube, pune orasima, šećerom i cimetom, pa peku u rerni bez dodavanja masnoće. Sutlija na vodi se pravi od pirinča, vode, šećera i cimeta, a po želji se dodaju suvo grožđe i orasi.

Posne palačinke se prže od brašna, vode, malo soli i po želji ulja. U smesu se može dodati limunov sok ili cimet. Palačinke se filuju džemom, mlevenim orasima, posnom čokoladom ili se jedu sa šećerom. U posebne dane se može pripremiti i slatka pita sa jabukama, višnjama ili bundevom, bez jaja i mleka.

Kako izdržati post bez osećaja gladi i monotonije

Najvažnije pravilo je da se u toku posta jede redovno i da se obroci ne preskaču. Doručak, ručak i večera treba da budu u približno isto vreme, a između njih se može uzeti voće, suvo grožđe, orasi ili semenke. Kada se preskaču obroci, javlja se osećaj gladi i nervoze, pa se tada najčešće poseže za nezdravim grickalicama ili se post napušta.

Veće količine jela poput pasulja, sočiva, pite ili đuveča mogu se spremiti za dva dana. Tako se štedi vreme, a ručak se lakše planira. Povrće poput šargarepe, kupusa, krompira, crnog luka i celera se može čuvati u ostavi, a zamrznuto povrće je praktično za brze čorbe i variva. Začini su važan deo posne kuhinje: bosiljak, origano, ruzmarin, mirođija, peršun, cimet, kurkuma i aleva paprika daju jela koja nisu bljutava.

Kada se posti na vodi, treba izbegavati jake začine koji podstiču glad, a više koristiti kuvano i pečeno povrće, voće, žitarice i mahunarke. Post na vodi nije lak, ali se organizam postepeno navikava. Važno je ne razmišljati stalno o hrani i ne opterećivati se time šta je dozvoljeno, već iskoristiti vreme posta za molitvu, čitanje, šetnju ili neku drugu tihu aktivnost.

Primer posnog jelovnika za jednu nedelju

Kada se napravi plan, post je mnogo lakši. Primer jelovnika za nedelju dana može izgledati ovako:

• Ponedeljak: doručak ovsena kaša sa jabukom i cimetom; ručak pasulj na vodi sa šargarepom; večera salata od kuvanog krompira i praziluka.
• Utorak: doručak hleb sa džemom; ručak grašak sa krompirom i pirinčem; večera vitaminska salata sa kupusom i jabukom.
• Sreda: doručak kuhani pirinač sa suvim grožđem; ručak čorba od povrća sa krompirom; večera pečene jabuke sa orasima.
• Četvrtak: doručak posni sendvič sa namazom od krompira; ručak posna pita sa pečurkama; večera kiseli kupus sa krompirom.
• Petak: doručak voće i bademi; ručak sočivo sa lukom i šargarepom; večera salata od crvenog kupusa.
• Subota: doručak posne palačinke sa džemom; ručak riblja čorba; večera hleb sa paštetom od tunjevine.
• Nedelja: doručak posni somun sa pekmezom; ručak sojin paprikaš sa krompirom; večera pita sa jabukama.

Naravno, svako može da prilagodi jelovnik svojim mogućnostima, ukusima i blagoslovu. Ključ je u jednostavnosti, redovnosti i umerenosti. Kada se post shvati kao prilika za unutrašnji red, a ne kao zabrana, tada i posna jela postaju deo prirodnog ritma.

Najčešće greške i kako ih izbeći

Jedna od najčešćih grešaka je preterivanje u količini posne hrane. Iako je hrana biljnog porekla, i sa njom se može preterati. Previše hleba, testenine, posnih slatkiša i pržene hrane dovodi do težine u stomaku i umora. Umerenost je važna i u postu: obrok treba da bude dovoljan, ali ne i preobilan.

Druga greška je oslanjanje na gotove posne proizvode koji često sadrže skrivene mrsne sastojke ili previše aditiva. Mnogi od njih imaju izraženu slanost, šećer ili hidrogenizovane masti. Zato je bolje da se većina jela priprema kod kuće, od osnovnih namirnica. Treća greška je odustajanje zbog strogosti: ako se desi da neko pojede nešto što nije posno, ne treba odmah prekidati post, već nastaviti i truditi se dalje.

Važno je i da se ne sudi drugima koji poste drugačije ili ne poste. Post nije takmičenje. Svako ima svoju meru, okolnosti i blagoslov. Ono što je za jednog lako, za drugog je veliki napor. Upravo zato je dobro čuvati mir i ne opterećivati se tuđim izborima.

Zaključak: post kao put unutrašnjeg reda

Vaskršnji post je vreme kada se čovek na nov način susreće sa hranom, telom i dušom. Posna trpeza može biti bogata, ukusna i hranljiva, ali njena glavna svrha nije u tome da se nešto dokaže, već da se stvori prostor za unutrašnji mir. Kroz skromniju ishranu, čovek se lakše oslobađa zavisnosti od užitaka i uči se strpljenju, disciplini i zahvalnosti.

Kada se u post uđe sa planom, kada se deklaracije pažljivo čitaju i kada se jela pripremaju od osnovnih namirnica, post prestaje da bude muka i postaje prirodan ritam. Svaka činija pasulja, svaka topla čorba, svaka kriška posnog hleba i svaka kuglica od smokava može biti podsetnik na to da je umerenost dar, a ne kazna.

Na kraju, ne treba zaboraviti da je post pre svega unutrašnji stav. Telo posti, ali i misli treba da budu svedene, reči blage, a srce otvoreno. Tek tada posna jela dobijaju svoj pravi smisao: hrane telo, a istovremeno ostavljaju dušu lakšom i spremnijom za radost Vaskrsa.